Jedan dan na salašu
Za ljude sa strane je interesantan jedan dan u našem prihvatilištu, delimično dinamičan, tužan ali im sigurno pruža i zadovoljstvo i uvid u drugi oblik života.
Običan dan na salašu počinje u 7 ujutru, kada noćni čuvar odlazi. Osnovne stvari koje se moraju odmah ujutro obaviti su čišćenje, deljenje hrane psima, koja se spremala preko noći, i zatim hranjenje drughih vrsta životinja. Do 8 časova muškarci izvode velike životinje na pašu: konje, krave, koze itd.
U 8 časova stižu i ekipe koje rade na polju, radi se oko kaveza sa pticama i mačkama,kokama,lisicama itd.; kavezi se čiste i životinje se hrane. Zajedno sa njima stiže i žena koja radi u kući. Tada svi pijemo „brzu“ kafu, jer za „gustiranje“ nema vremena.
Pošto su sve naše životinje slobodne na različitom velikom prostoru po salašu, vrlo je naporno održavati red.
Devojke stalno i redom čiste po parku i unutrašnjem delu salaša, peru se prostorije, čiste se jezera, itd.
Muškarci rade u štalama, brinu se o njivama, na kojima su zasađene kulture kojima se hrane životinje krompir, kukuruz, luk, detelina ... Mi pokušavamo što više da samostalno proizvedemo zdravu hranu za naše životinje, tako da se obrađuje i mnogo zemlje.
Zatim kreće briga o životinjama. Životinje se čiste, kupaju, šetaju, češljaju, obavlja se osnovna zdravstvena kontrola itd. Oko 4 sata popodne opet se sprema hrana za životinje i životinje se hrane između 5 i 6 sati.
Hranjenje oduzme puno vremena, jer imamo dosta životinja koje moraju posebno da se hrane, kao što su štenci, ili stari i bolesni psi, jer ni jedni ni drugi, ne mogu sami da se staraju o sebi. Zatim kreće ponovno čišćenje salaša i posle toga je radni dan završen.
Radnici odlaze kući, a gospođa Monika Brukner nastavi sa papirologijom koju treba srediti.
Ovako izgleda jedna običan dan na salašu, međutim ovakvih dana je, vrlo malo. Često nam se dešavaju neke izvanredne stvari, pa nam je dan mnogo užurbaniji.
Na primer u leto imamo mnogo posla oko sena,slame i deteline, često pomažemo oko izgradnji novih prihvatilišta, boksova itd. Uz sve i standardne i vanredne obaveze, dolaze nam u posetu i organizovane ekskurzije, škole, tv emisije, razni ljudi, koji su čuli za naš salaš. Ponekad dolaze ljudi da sahrane svoje ljubimce na našem groblju za životinje, što me uvek obraduje. To je znak da je neko voleo preminulu životinju, da ona nije sklonjena tako kao da se radi o smeću.
