Tako je moralo biti
Monika Brukner, antropolog iz Švajcarske, sklopila je brak sa akademikom prof.dr Bogdanom Bruknerom i doselila se u Srbiju sa namerom da kratko radi u svojoj struci na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Slika koju je zatekla i dogadaji poveli su je putem odbrane životinja po cemu sada za nju mnogi znaju u Srbiji, rodnoj Švajcarskoj i drugim zemljama evrope.
Aktivnost na zaštiti životinja u Ðurđevu počela je prvo neformalno 1986. godine kroz zalaganje Monike Brukner za zaštitu napuštenih i maltretiranih životinja u neposrednom okruženju.
Spasiti pse ceo život vezane lancem, bez dovoljno hrane i vode, bez skloništa od sunca, kiše i niskih temperatura, okupiti izmučene konje od agresivnih nesavesnih vlasnika, dati sklonište i nahraniti životinje bez doma...
Evo šta ona izmedu ostalog kaže o svom putu.
"Pre 22 godine došla sam sa suprugom u Ðurdevo. Iako smo hteli da ostanemo samo kratko vreme, poneli smo sve naše životinje iz Švajcarske.
Nakon velikog egzodusa sa konjima, ponijima, kozama, zečevima, mačkama i psima došlo je do velikog otrežnjenja u novom mestu: dva psa vezani kratkim lancima, bez kućice, na minus 20 stepeni, nasred našeg imanja. Oni su čuvali ugalj!! Bila je tu i Gara, jedna veoma stara kuja, koju su posle smrti njene vlasnice jednostavno isterali na ulicu, a ona je nepoverljiva i gladna kružila oko naše kuće.
Zatim jedan konj koga su ispred naše kuće tako tukli lancem i ogromnim štapom, da sam bosa iskočila kroz prozor i po ledu i snegu vičući dozivala policiju. Bilo je još mnogo takvih primera, što su se dogodili u najkraćem vremenu. Šok je bio potpun, a ja sam samo htela da se vratim u svoj zdravi svet. Posle prvih nekoliko godina koje su bile ispunjene naivnom i beznadežnom borbom protiv mučenja životinja, moje suze su presušile i shvatila sam da mi je mesto ovde, da bih pomogla životinjama.
Tako je nastalo Društvo za zaštitu životinja i prirode Ðurdevo. Mogla bih nabrojati i dokumentovati na hiljade primera mučenja životinja.
Na hiljade nedužnih raznovrsnih životinja koje su patile, koje su oterali, tukli, ubijali. Psi što su osuđeni da čitavog života budu na lancu, koji po vrućini i hladnoći, bez krova nad glavom, moraju čuvati imanje svog gospodara, ne dobijaju nikada zahvalnost ili lepu rec, nikada nisu osetili ruku koja ih mazi i na kraju su izbačeni na ulicu.
