Lov

Čovek gospodar planete !

Preuzeto od Freiheit fur Tiere

Lovac ubije -> postaje ubica

Ako običan čovek ubije psa na ulici, ide u zatvor. Lovci po svetu ubijaju na milione životinja - čak uništavaju čitave vrste životinja -

a nikom ništa.

• štiti ih zakon
• ne odgovaraju nikome
• prave se važni
• ...

Lov je dolaženje do plena radi održanja života, što je nasledno-biološki primereno životinjama. Kada to radi današnji čovek, to pokazuje primitivni degenerativni karakter lovca, koji je sličan životinjama koje love plen. Ljudi u zelenom tj. lovci, dolaze iz svih slojeva stanovništva, a i osobe na visokim položajima bez bojazni podržavaju svoj apsurdni hobi/sport.

Već je veliki humanista Erazmo Roterdamski pre 500 godina pisao o lovcima kao maničnim ubicama, kojima su hajka na životinje i želja za ubijanjem važniji od svega.

Taj instinkt za ubijanjem je toliko snažan, da je u svim istorijskim epohama bio prisutan na veoma dominantan način. Životinje, bića koja žive sa nama na ovom Svetu, nikada i nigde nisam živele zaštićeno. Začuđujuće je da čovek u svojoj nadmenosti nikako ne želi da prihvati da je smrt uvek smrt.

Svejedno je da li umire čovek ili životinja, sam proces umiranja, patnja, strah, to je uvek identično.

Da bi se rasteretio moralno, čovek pravi razliku između sebe i životinje, i ne uvažava životinju kao osećajno biće. Time je životinja namerno izložena svakoj vrsti ubijanja, i nema više apsolutno nikakvu zaštitu, čast, niti prava. Mi, kao kruna stvaranja, dozvoljamo sebi da nemilosrdno ubijanje živih bića predstavljamo kao bezazleno i beznačajno.
Sindrom ubijanja podleže specifičnim urođenim osobinama, koje određuju ponašanje u životu. Te urođene osobine postoje kod svih ljudi i dolaze do izražaja u određenim situacijama i tokom vanrednih događaja, npr. u ratu. Nasilni obrazac ponašanja kod lovaca očigledno je greška prirode, jer nijedno drugo biće ne ubija iz zabave (osim npr. genetski promenjenih životinja kao što su lovački psi, psi za borbu itd.).
Erazmo Roterdamski je napisao: „Pored nasilnika, ubica, počinioca krivičnih dela usled bolesnih nagona, profesionalnih ubica, toreadora, onih koji kolju životinje, šintera, onih koji postavljaju zamke, dželata, harpunista, masovnih ubica, terorista, vojnika, seksualnih prestupnika, onih koji vrše eksperimenta na životinjama, sadista, pedofila, postoji puno miliona bolesnih ljudi na svetu, a to su lovci, koji ubijaju iz čiste zabave. Usled duševnih nedostataka ti „ludi ljudi“ očigledno ne osećaju neko neopisivo zadovoljstvo tokom hajke na životinje i prilikom ubijanja živih bića. Nagoni koji te ludake navode da sa najkukavičkijim sredstvima (hajka psima, sakrivene čeke, puške) ubijaju bespomoćne životinje po svojoj brutalnosti prevazilaze svaku razumnu granicu. Lovci podmuklo ubijaju životinje dok jedu ili spavaju, ili iz velike udaljenosti“.
Samo sa čuđenjem možemo posmatrati nekoga, kao što je mlada žena lovac iz Engadina, kako novinaru pokušava da opiše osećaj neopisive sreće koji doživljava kada ubije životinju. Očigledno je to povratak na neke ranije faze razvoja, u primitivne svetove u kojima je lov značio preživljavanje.

Citati

Teodor Hojs (1884-1963, prvi predsednik Savezne republike Nemačke): „Lov je naročito kukavičko ubistvo bića koja žive pored nas, koja nisu imala nikakvu šansu. Lov je sporedni oblik ljudske duševne bolesti“.

Lav Tolstoj (1823-1910, ruski pisac): „Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi samo je mali korak, a isto tako i od mučenja životinja do mučenja ljudi“.

Mahatma Gandi (1869-1948, indijski državnik): „Veličina i napredak jedne nacije moguće je meriti po tome kako se ponaša prema životinjama“.

Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski naučnik): „I doći će vreme kada će ljudi na one koji ubijaju životinje gledati kao na one koji ubijaju ljude“.

Fridrih Veliki (1712-1786, nemački kralj): „Lovac je čak i ispod mesara“.

Pitagora (6. vek. p. n. e, grčki filozof): „Što god da ljudi učine životinjama, to će im biti vraćeno istom merom“.

I na kraju:

Deset Božijih zapovesti: najvažnije: „Nemoj ubijati“
„Vidite, dao sam vam sve biljke koje puštaju seme, na celoj Zemlji i na svom drveću sa plodovima, koje daje seme da biste ga jeli“. (Stvaranje 1, 29)

Zanimljivosti o lovu

Lovci hrane divlje životinje i tvrde da ih oni štite i da bez njih ne bi preživele, a posle ih ubijaju. Znači da oni njih samo privremeno štite da bi ih posle ubili i dobili novac i sopstveno zadovoljstvo.

Vuk je zaštićena vrsta divlje životinje koji je veoma redak a lovi se sa puno snage. Kada ih više ne bude onda će čovek hteti da ih vrati.

U jednoj objavljenoj reprezentativnoj anketi u Nemačkoj lov se našao na 4. mestu onoga što bi Nemci zabranili (iza eksperimenata na životinjama, dečje pornografije i reklamiranja duvana).
Samo 3 % Nemaca su protiv zabrane lova (ispitivanje jednog instituta od 29.7.2002.).

Životinjske vrste koje su regionalno ili širom sveta skoro istrebljene od strane lovaca:
-    Tigar
-    Bizon
-    Slon
-    Nosorog
-    Divokoze i gazele
-    Mnoge vrste ptica itd, itd.

Statistika u vezi sa lovom u Nemačkoj 2001. godine:
-    1.070645 srna
-    642982 lisica
-    531894 divljih svinja
-    466350 divljih zečeva
-    57593 jelena
-    549118 divljih pataka
-    16150 rakuna
-    itd, itd.
To je ukupno 5.354.499 ubijenih životinja (izvor: časopis „Jäger“ /Lovac/, 12/2002)

autor:  Verlag Das Brennglas

LEŽI JEDNA PUŠKA...

U vodama jezera Mushed leži jedna puška, nekih šezdeset stopa od obale. Bacih je zarad čovečnosti, pre tridesetak godina, možda i više. Tamo jednom ranih srnu, koja se vodom pojila. I bejah ponosan, gledajući je kako pada. Digla se, ponovo pala, i odvukla polako. Iz daljine začuh bolni zov.   Kada stigoh do nje, nežno je lizala svoje mladunce, jedno sitno, plašljivo, drhtuće stvorenje. Tada mi se učini da moja duša prstom besa, poput oštre bodlje, probija srce moje. Pažljivo podigoh lane, nakon što mu majka umre, i kleknuh pored obale jezera. Molih se i viknuh svoje obećanje ka nebu, da nikad više neću ubiti životinju ili jesti njeno meso. Prokleh svoju pušku, prokleh taj pucanj, i tog dana sahranih srnu – majku. U suzama se molih nad mestom gde je sahranih, I onda odnesoh kući – moje lane. Iz: Frommhold Dag, Das Anti–Jagtbuch, 1994 Minhen

Lovac je postao veliki zaštitnik životinja

Peter Byrne, engleski profesionalni lovac, lovio je u Nepalu i Indiji više decenija. Ta njegova strast je bila bez razmišljanja. Ubijanje životinja ga je toliko uzbuđivala i zadovoljavala: vrhunac mu je bilo ubiti tigra.

Jedno rano jutro prške je išao se sa svojim slugom ka planinama i videli su tigra. Videli su tigra na koga je lako bilo pucati. Tigar je u svom bolu, pao ričući u sred skoka.

Brzo su dotrčali do njega. Peter ga je gledao pravo u oči. Nikad u svom životu nije video nešto tako lepo. Ličilo mu je na brilijante u boji. Ta neopisiva lepota mu je uzela dah. Dok je on gledo, sjaj se izgubio i tamna magla je pokrivala oči, dok tigar konačno nije pao mrtav.

Gledajući kako je smrt uništila jedan najlepši deo prirode, neopisivu lepotu, on je znao da više nikad neće moći da ubije ni jednu životinju. Od tada je postao najveći zaštitnik životinja, pravio je velike rezervate i borio se protiv lova do kraja života.

Neki "lovci" tvrde da je lov sport a oni sportisti!?

Pokušavajući da sebi omoguće bescarinske i druge privilegije u društvu i da prikriju svrhu lova. neki su se nazvali "sportskim lovcima".

Definicija sporta:
Fizičke Hi mentalne takmičarske aktivnosti grupe ljudi međusobno.

1.    Takmičenje sa biološki potpuno različitom vrstom, životinjom ili biljkom nije sport!
2.    Takmičenje gde ljudska strana koristi tehnologiju (vozila, svetla, zvučne i mirisne mamce, optička pomagala, oružije, zamke...), a suprotna strana samo svoje telo, nije sport.
3.    Takmičenje gde samo jedna strana želi da se takmiči, a druga se bori da preživi nije sport.
4.    Takmičenje sa ciljem da se ubije druga strana NIKAKO NIJE SPORT

Sport ne dozvoljava ubijanje i takmičenje različitih oblika života. Lov nije sport! To je KOMERCIJALNI LOV.

Evropa, a naročito Srbija imaju razvijenu poljoprivredu, stočarstvo i druge grane zarad ishrane. Divlje životinje su nosioci virusa i parazita i nikako se ne savetuje jedenje istih.
Bolesti poput besnila, ehinokokusa su samo neke od stotina bolesti kojima divljač može biti zaražena. Meso divljih životinja ne može proći veterinarske analize ispravnosti i ti ljudi dovode sebe i druge u životnu opasnost.

Mišljenje da je životinja štetočina, je izraz primitivnog lima, koji ne vidi vezu između vrsta u prirodi i čoveka. Životinja ne napada namerno hranu čoveka, već samo onu koja joj je dostupna. Ograde i psi čuvari su poznati desetinama hiljada
godina.
Ako ubijete sokola ili lisicu jer vam je odnela pile, napravili ste sebi mnogo veću štetu. a evo i računice.


12. februara 2006.g je organizovana hajka na lisice u okolini Knića.
Skupilo se oko 2.000 lovaca koji su za samo jedan dan ubili 34 lisice i 3 divlje
mačke!
Reklo bi se; lisica ima suviše. Koja je korist od njih? Sve ih treba ubiti? Lisica je štetočina. Da li je tako?

Utvrditi kolika je šteta naneta prirodi i meštanima okolnih sela ubijanjem 34 lisice.

Za ovaj experiment ćemo uzimati samo najmanje vrednosti prametara:
1.    lisica u toku dana pojede 15 voluharica.
2.    lisica u toku godine pojede 5.325 voluharica.
3.    34 lisice u toku godine pojedu 181.050 voluharica.
4.    jedna voluharica u toku godine pojede 3 kg stočne hrane.
5.    181.050 voluharica u toku godine pojedu 544 t stočne hrane.
6.    1 kg stočne hrane je 8 din.
7.    krava godišnje pojede 8 t hrane.
8.    krava godišnje daje 5.000 mleka.

Zaključak:
1.    34 lisice sačuvaju 544 tone hrane.
34 lisice sačuvaju stočnu hranu za 68 krava.
2 .   34 lisice sačuvaju 340.000 litara ili 34 tone mleka.
3.    lisica godišnje uštedi 128.000 din. ili 1.455 eura za stočnu hranu.
34 lisice godišnje uštede 4.352.000 din. ili 49.500 eura za stočnu hranu.
4.    lisica godišnje uštedi 200.000 din. ili 2.273 eura za mleko.
34 lisice godišnje uštede 6.800.000 din. ili 77.300 eura za mleko.

Koliko novca će biti uzaludno potrošeno na trovanje glodara? Gde odlaze otrovi? Koliko životinja će nedužno stradati od tih otrova
(sine, zečevi, golubovi, fazani, mišari, sove, tvorovi, lasice, kune...i učestvovati u ovoj računici)?
Lovci ne ubijaju "štetočine", već prave NEMERLJIVU ŠTETU!

"Lovci" tvrde da ubijaju divlje životinje predatore (grabljivice) kako bi štitili biljojede.

Naravno, to je potpuna besmislica, jer su lovci krivi za malobrojnost biljojeda. Kako bi prikrili od javnosti takvo stanje i opravdali dalji izlov, za malobrojnost biljojeda optužuju grabljivice (vuka, šakala i lisicu). Takvom optužbom, mogu pred javnošću da love, iživljavaju se i zarađuju, loveći i biljojede i grabljivice (uništavajući životinjski fond).

Grabljivice i njihov plen su uvek u zavisnosti i prirodnom odnosu, koji priroda uravnotežuje, bez mešanja čoveka.


"Lovci" tvrde da uzgajaju divljač i obogaćuju fond.

1. Divljač koja se razmnožava u lovačkim torovima, nema prirodnu selekciju, pari se u srodstvu i genetski je osakaćena. Istina je da na prirodnom putu selekcije do priplodnog mužijaka i zdravih ženki utiče hiljade faktora, tako da priroda obezbeđuje da najbolja genetika opstaje i prenosi se dalje.

2.Lovci uvoze divljač sa drugačijim genetskim kodom iz inostranstva, mešaju genetske osobine, puštaju ovakvu divljač i uništavaju genetski potencijal naše
divljači!

3. Lovci uzgajaju samo srneću divljač, muflone, divlje svinje, jarebice i fazane, a ubijaju i to i sve ostalo.


4. Lovci unose vrste kojima ovo nije prirodna postojbina da bi ih lovili, koje postaju konkurencija domaćim vrstama. To je vrsta biološkog zagađenja, protiv kakve se u normalnim državama svi bore.


5. Lovci odstreljuju genetski najkvalitetnije jedinke životinja, zarad trofeja i bodova, što je u potpunoj suprotnosti sa prirodnim zakonom, da najbolji opstaju i prenose gene dalje

Evo jednog teksta o tome: NOVINSKI ČLANAK
Negotin - U ovogodišnjoj lovnoj sezoni na gorske jelene, još jednom se pokazalo svo bogatstvo lovišta Negotinske Krajine. U jednom od lovišta "Đalu mare", kojim gazduje Lovačko udruženje "Hajduk Veljko", odstreljen je izuzetan primerak -jelen težak 340 kilograma, sa trofejnom vrednošću od 220 CIC poena. Ovaj triofej je treći po rangu u Istočnoj Srbiji, a kako kažu hroničari lovnog turizma, u poslednje tri decenije, nije bilo srećnika koji bi se pohvalio takvim ulovom. Precizni strelac bio je Ratko Zatezalo, ruski biznismen, našeg porekla. Zatezalo je jelena odstrelio iz čeke..."" List DANAS, oktobar 2004.

ovako lovci brinu o svojim psima

Evropska Unija ima centarza praćenje i kontrolu besnila gde jasno piše da je Republika Češka koja je imala najvišu stopu zaraženosti besnilom, besnilo iskorenila bacanjem mamaca sa vakcinom protiv besnila po šumama, iz aviona.

Takođe jasno piše da je potpuno bezuspešno pokušavano da se besnilo suzbije lovom i da su životinje naprotiv ubrzano prelazile u druge oblasti bežeći i migrirajući od lovaca, šireći tako zarazu i na oblasti u kojima ih inače nije bilo.

Takode se ispostavilo da se lovni psi tokom lova zaraze i prenose sa divljih životinja ehinokokus i besnilo na domaće životinje.

Lovci doprinose širenju zaraznih bolesti.

Rasterivanjem lisica lovci sire besnilo, terajući ih na promenu staništa. Besnilo se JEDINO iskorenjuje bacenjem mamaca iz aviona, sa vakcinom, po šumama.
Neka lovci ostave lisice na miru i broj zečeva će biti pod kontrolom. Zečevi neće nanositi štetu poljoprivrednicima.
Takođe neće biti otrova u zemlji, koji kiše spiraju, u vodi i hrani, koje bacaju zbog poremećaja koje su izazvali.



Posle najveće krivolovne afere zaštićenih i retkih vrsta ptica u Evropi, pod nazivom Balkanske ptice, koja se odigravala upravo na našim prostorima pod pokroviteljstvom Lovačkog saveza, lovci su izazvali niz drugih lančanih katastrofa.

Usled istrebljenja ptica, šume su napali insekti gubari, koje bi ptice inače jele i brojčano kontrolisale.

Pojedinci u vladi koja šume gledaju kao drvnu masu (novac), a ne kao biotičke sisteme, su izdali naredbu da se šume moraju prskati pesticidima, koji truju sve životinje i biljke, tj. čitav ekosistem.

Dosle hajki lovaca sa po 2000 do 5000 učesnika, progona i istrebljivanja životinja crabljivica, njive su napali glodari (divlji zečevi, hrčkovi i miševi), kojima bi se grabljivice hranile i kontrolisale bi njihov broj.

Usledilo je trovanje glodara, po njivama.

Naravno "greškom" su stradali divlji zečevi, i druge vrste, a otrovi su rasuti  i osim divljih životinja, jedemo ih i mi, jer su spiranjem stigli u vodotokove i hranu.

Grabljivice su migrirale u susedne države, a "lovci" su poremetili ekosistem.



Mi smo svi deo ekosistema i prirodnog lanca. Uništavajući pojedine delove lanca, uništavamo sebe i ugrožavamo našu budućnost.