Sve ima dušu

I zato to radim – objasnjava Anton Roceter, kapucinski kaludjer i predsednik akcije Crkva i životinje “Akut” zašto blagosilja životinje. Razmišljanaja povodom 4. oktobra, svetskog dana životinja


Svetski dan životinja. Životinje su bića  koja imaju dušu. To za mene  uopšte nije sporno. Ja sam brat kapucinskog manastira Altdorf. Naš red se poziva na Franju Asiškog,  zaštitnika životinja, brata svih stvorenja.Ovaj svetac je umeo da se zaštitnišcki odnosi prema životinjama. Ribu koja se koprcala, koju mu je neko poklonio za jelo, bacio je nazad u jezero. Seljaku koji se uputio kod kasapina, otkupio je jagnje.

Ubeđen sam, da ni jedan naš svetski problem ne možemo da rešimo ako ne promenimo  svoja   neograničena uverenja, bezgraničnu potrošnju  i svoje  ponašanje prema životinjama. Pri tom je najznačajnije ograničenje potrošnje mesa i to sve do vegetarijnizma. Ko jede meso, jede hleb siromašnih. Stotine hiljada ljudi umiru svakodnevno od gladi. Istovremeno se na velikim površinama uzgajaju soja i žitarice kojima se hrane životinje koje se potom ubijaju. To je pogrešan put. Došlo je vreme da se ponovo vratimo strahopoštovanju prema životu, za očuvanje postanja.

Sve je povezano duhovnim principom, sve ima dušu. Mnogim ljudima je ova pomisao strana,što je  povezano sa njihovim otuđenjem od prirode. Međutim, životinja i čovek stoje jedno nasuprot drugome. Ja u svakoj životinji vidim individuu i respektujem njenu volju.Za Franju Asiškog su životinje bile braća i sestre. Dan njegove smrti,4. oktobar, je svetski dan životinja, dan kada javnost treba da se senzibilizira za položaj životinja. Potsetimo se, dakle,  postanja kao celine.O njemu često govorim u svojim bogosluženjima posvećenim životinjama. Ona se najčešće održavaju na otvorenom jer ljudi pored pasa dovode sa sobom i koze, ovce i konje. Nakon molitve prilazim svakoj pojedinačnoj životinji i blagosiljam je. Ovom lepom psu na pr. kažem:“Limbo. Bog te je stvorio.Blagosiljam te u ime Oca, Sina i Svetoga duha.“

Većina životinja dozvoljava bez problema da ih dotaknem. Pažljivo uspostavljam kontakt,  osećam se povezan sa njima. Blagoslov treba da donese život, pomirenje, sreću i dobro raspoloženje. Značajno je da se životinja ne izoluje od  onoga ko je drži. Važno je zajedništvo, odnos među njima. Sve je povezano, sve je jedno.

Zbog toga se molim:“Bože, udahni celom svetu život i snagu, dah ljubavi. Položi svoju dobru i zaštitničku  ruku na sve  što živi. Sačuvaj svaki kamen, dozvoli  svakom cvetu da cveta, i svakom  drvetu da raste. Blagoslovi čoveka i životinju, psa i mačku, petla i kokošku, životinje u kući i na imanju. Izmiri sve sa svime i svakoga sa svakim, zmiju sa detetom, vuka sa jagnjetom. Blagoslovi svoju tvorevinu i mačevi će se pretvoriti u noževe za rezanje loze, tenkovi u  plugove, topovska đulad u  hleb.

I sve će ti pevati hvalu, svaki kamen, svaka biljka, svaka životinja, svaki čovek“.

Zapisala: Regula Tanner